1. Kako se sećaš sebe u detinjstvu i gde si rođena? -Srpkinja sam rodjena u Hrvatskoj. Dok smo ziveli u Slavoniji zaista mogu da kazem da sam imala jedno zdravo, vedro i bezbrizno detinjstvo.

2. Kakvo si dete bila? (nemirna, poslušna..) -Mama kaze da sam bila mirna i pitoma beba, a kasnije veoma veselo i druzeljubivo dete, uvek lider u decijim igrama.

3. Da li je brat bio zaštitnički naklonjen prema tebi? -On je mladji od mene 3 i po godine, kada se rodio sva paznja je nekako bila usmerena ka njemu, em je bio prelepa atraktivna beba sa plavim loknama, bila sam mnogo ljubomorna pa sam pocela opet da nosim pelene, trazim cuclu i jedem iz flasice. A posle kada smo porasli uglavnom sam ja bila ta koja je njega pazila i cuvala a ne on mene. Danas je on mamin i moj zastitnik.

4. Šta si mislila da ćeš biti jednog dana i zašto? Jos kao klinka kada sam ugledala fotografije Merlin Monro pozelela sam da saznam sve o njoj. Moj ucitelj likovnog mi je dao knjigu koja je uz njenu biografiju bila propracena i fotografijama, i vec tada sam pocela da se slikam kopirajuci njene poze. Mada postoje moje fotografije sa 2- 3 godine kada sam mami pozirala u veoma slicnim pozama… tako da ne znam sta da kazem o tome (smeh!). I dan danas volim da se slikam i poziram, to je jace od mene.

5. Čime su ti se roditelji bavili i da li su imali dovoljno vremena za tebe i brata? -Otac je diplomirani ekonomista i bivsi politicar, covek izuzetno ozbiljan i strog. On je vec bio ostvaren, na poziciji sa iskustvom, a moja majka skoro 10 godina mladja i neiskusna mu je zapala za oko i odmah sam se tu negde stvorila i ja (smeh!) i nista od maminog fakulteta. Oboje su nas obasipali paznjom ali na razlicit nacin, otac kao stub porodice koji je uvek uvodio red i strogocu, redje se igrao sa nama ali zato kada jeste to je bio praznik za nas jer je u stvari i on bio veliko dete i znao je da se spusti na nas deciji nivo, dok je majka uvek bila tu za sve, i uvek je vise galamila nervirala se, a manje smo je slusali, dok otac samo kada nas mrko pogleda odmah smo postajali mirni kao bubice.

6. S koliko godina si ostala bez oca I kako ste se ti I tvoja porodica oporavili od gubitka? -Imala sam 10 godina kada sam izgubila oca. Dve godine smo bili u neizvesnosti da li je ziv ili nije, dok majka nije dobila fotografije kao dokaz. Znali smo da ga vise nema, ali je jos dugo godina zivela nada da ce se ipak vratiti…

7. Po čemu pamtiš polazak u školu i kakav si đak bila? -S obzirom da sam dete iz rata, promenili smo mnogo gradova gde smo ziveli tako da sam ja za 8 razreda osnovne skole promenila 9 osnovnih skola. Samo pamtim da sa svakim dolaskom u novu skolu sam morala nanovo da se dokazujem i namecem znanjem, uvek sam bila odlican djak. Zao mi je sto za razliku od mojih vrsnjaka nisam mogla da steknem prava dugotrajna prijateljstva od ranog detinjstva, jer rat i okolnosti to mi nisu dozvoljavale.

8. Kakve su promene nastale sa pubertetom? -Bila sam dete za primer. Odlican djak, vecito sam dobijala razne pohvalnice i diplome za takmicenja kako nekih predmeta ili pisanja sastava tako i u sportu plivanje, karate. Uvek sam imala organizovan dan ispunjen aktivnostima, bila sam cak i predsednik djackog parlamenta u srednjoj skoli. Mnogo vece bubice uhvatile su me sa 25 godina kada se pojavio hir da hocu da budem poznata (smeh!).

9. Po dolasku u Rumu, kako te je nova sredina prihvatila? -Ja sam u Rumi bila samo moj 7 i 8 razred osnovne, a srednju sam isla u Sremsku Mitrovicu a posle na fakultet u Novi Sad. Tako da nisam imala priliku da se vezem za taj grad, ali s obzirom da moja porodica i dalje tamo zivi, cesto i rado posetim Rumu.

9. Da li si i kao mala bila atraktivna među dečacima? -U osnovnoj skoli svi decaci u razredu su bili zaljubljeni u mene, i kada bi dosao Dan zaljubljenih, 8.mart ili moj rodjendan ja sam bila jedina devojcica u razredu koja je dobijala ceduljice sa natpisom “volim te Stanija”, cvetic, pesmu, pismo. I dan danas cuvam pisma i ceduljice u kutiji uspomena.

10. Da li se sećaš prvog pijanstva? –Ne, ne pijem. Nikad nisam probala ni cigaretu. Kafa mi je jedini porok.

11. Kako si zaradila prve pare i na šta si ih potrošila? -Prvi novac sam zaradila u Americi na studentskom “Work&Travel” programu, oko 5000 eura, a potrosila sam ih tako sto sam mami vratila oko 3000 eura i ostatak sacuvala za sledecu godinu da ga sama platim. To je bio prvi put kada sam se bas osecala ponosno i odvazno! Velicanstven osecaj.

12. Kada ti se dogodila prva ozbiljna ljubav? -Moja prva ljubav i ozbiljna veza dogodila se u srednjoj skoli i trajala je punih 5 godina. Bili smo najlepsi par u skoli, sedeli zajedno u klupi, on najbolji sportista a ja lepa pametnica, bila je to prava turbulentna tinejdz ljubav. Mislim da se profesori i dan danas secaju ljubavne price “Stanije&Marka”.

13. Koliko si zapravo trenutno zaljubljena? -Zaljubljena sam, ljubav je moj pokretac svega u zivotu.

14. Zbog čega si odlučila da odeš u Ameriku? -Mislim da moj odlazak u Ameriku nije odluka, nego sudbina.

15. Šta je važnije u životu, novac ili ljubav? -Ljubav.

16. Četiri događaja u tvom životu koja su u tebi nešto promenila? -Rat, fakultet, Amerika, i ova moja specificna vrsta slave i popularnosti.Velika i znacajna promena treba da se desi ove godine.

17. Kako sebe vidiš za 10 godina? Za 10 godina sebe vidim kao ostvarenu porodicnu i poslovnu zenu… Porodicna kuca, veliko dvoriste, deca i posao koji volim.

Izvor: Puls magazin